Telegram Group & Telegram Channel
Туркия молиявий инқироз арафасида

Сайловдан сўнг ҳам турк лираси кескин қадрсизланишда давом этмоқда ва бу савол туғдирмоқда – аҳир иқтисодий блокларга бозорни тушунувчи одамлар қайтарилдику, нима учун лира курсининг пасайиши тўхтамаяпти?

Туркия иқтисоди ҳозирги кетишида классик тўлов баланси инқирозига юз тутиши ва молиявий инқирозни бошдан кечириши мумкин.

Туркия кейси жуда қизиқ. Биринчидан, Туркиянинг давлат қарзи жуда кўп эмас, иккинчидан фискал сиёсат ҳам жойида. Унда асосий муаммо қаерда?

Асосий муаммо – иқтисодиётнинг ортиқча “қиздириб юборилиши”. Оддийроқ айтганда, 5 км юрадиган одамни бирданига 50 км юришга мажбур қилиш.

Бу аввал ҳам айтилганидек, инфляциянинг асосий сабаби сифатида фоиз ставкаларнинг юқорилигига ишонувчи Эрдоган ғояларининг Туркия Марказий банки томонидан амалда синаб кўрилишининг “меваси”.

Инфляция 50-100 фоизлик шароитида асосий ставканинг 8-10 фоиз бўлиши албатта қарз олишни кучли рағбатлантиради. Кредит буми эса ялпи талабни ошириб, импортни кўпайтиради. 2023 йилга келиб жорий операциялар бўйича дефицит (экспорт-импорт фарқи) 60 млрд долларга етиши кутилмоқда. 2021 йилда бу 20 млрд атрофида бўлган.

Экспортдан тушган пул импортни молиялаштириш учун етарли эмаслиги шароитида 2 та йўл бор – ташқаридан қарз олиш ёки валюта захираларни ишлатиш.

Халқаро бозордан эса бундай паст ставка билан қарз жалб қилиб бўлмайди. Шунинг учун савдо дефицити 2023 йилда олдинги йиллардан фарқли равишда асосан захираларни ишлатиш ҳисобидан қопланган. Захиралар ҳам резинка эмас – лимити бор.

Жорий йилнинг ўзида захирарлар миқдори 30 млрд долларга қисқарган. Бугунги кунда таҳминан 50 млрд доллар валюта кўринишида ва 50 млрд доллар олтин захиралари мавжуд.

Бироқ, 50 млрд валюта захирасининг ҳаммаси ҳам ишлатиш учун тайёр эмас – 19 млрд доллар Қатар ва БААнинг своп битими бўйича Туркия Марказий банкига берган риёл ва дирхамдан иборат. Ушбу пулларни гаровга қўйиб доллар олиш мумкин, лекин бунинг учун Қатар ва БААнинг розилигини олиш керак бўлади.

Шунинг учун бугунги кунда Туркиянинг таҳминан 30 млрд доллар атрофида ликвид валютадаги тайёр захираси бор. Бу дегани импорт ўсиши шундай давом этса, ёзларга бориб захира якунига етиши мумкинлиги экспертлар томонидан прогноз қилинмоқда.

Юқорида айтилган фискал буфер ва ташқи қарзнинг камлиги ҳам аслида иллюзия. Туркия Марказий банкининг 50 млрд атрофида ташқи қарзи бор. Ички қарз эса бундан ҳам кўп.

Марказий банк лирани ҳимоя қилиш учун турк тижорат банкларидан қарзга валюта жалб қилган. Баланс ва балансдан ташқари жами битимлар бўйича 130 млрд доллар тижорат банкларидан қарз олинган. Бу пуллар аслида аҳолининг депозитлари ҳисобланади.

Ананавий қарз метрикаларида бу кўрсаткичлар акс эттирилмайди ва муаммони қанчалик жиддийлигини яширишга ёрдам беради. Аслида эса расман қарз даражаси кичик бўлсада, юқоридаги механизмлар ҳисобига давлатнинг халқаро валютадаги қарзи ўзининг захираларига нисбатан бир неча марта кўп.

Ушбу сиёсат Эрдоганга сайловда ютишга ёрдам берган бўлсада, бугунги кунда давлатни молиявий инқироз ҳолатига олиб келди. Ечим – олтиндаги захираларни сотиш, дефолт ёки Халқаро валюта жамғармасидан ёрдам олиш.



tg-me.com/macrobs/104
Create:
Last Update:

Туркия молиявий инқироз арафасида

Сайловдан сўнг ҳам турк лираси кескин қадрсизланишда давом этмоқда ва бу савол туғдирмоқда – аҳир иқтисодий блокларга бозорни тушунувчи одамлар қайтарилдику, нима учун лира курсининг пасайиши тўхтамаяпти?

Туркия иқтисоди ҳозирги кетишида классик тўлов баланси инқирозига юз тутиши ва молиявий инқирозни бошдан кечириши мумкин.

Туркия кейси жуда қизиқ. Биринчидан, Туркиянинг давлат қарзи жуда кўп эмас, иккинчидан фискал сиёсат ҳам жойида. Унда асосий муаммо қаерда?

Асосий муаммо – иқтисодиётнинг ортиқча “қиздириб юборилиши”. Оддийроқ айтганда, 5 км юрадиган одамни бирданига 50 км юришга мажбур қилиш.

Бу аввал ҳам айтилганидек, инфляциянинг асосий сабаби сифатида фоиз ставкаларнинг юқорилигига ишонувчи Эрдоган ғояларининг Туркия Марказий банки томонидан амалда синаб кўрилишининг “меваси”.

Инфляция 50-100 фоизлик шароитида асосий ставканинг 8-10 фоиз бўлиши албатта қарз олишни кучли рағбатлантиради. Кредит буми эса ялпи талабни ошириб, импортни кўпайтиради. 2023 йилга келиб жорий операциялар бўйича дефицит (экспорт-импорт фарқи) 60 млрд долларга етиши кутилмоқда. 2021 йилда бу 20 млрд атрофида бўлган.

Экспортдан тушган пул импортни молиялаштириш учун етарли эмаслиги шароитида 2 та йўл бор – ташқаридан қарз олиш ёки валюта захираларни ишлатиш.

Халқаро бозордан эса бундай паст ставка билан қарз жалб қилиб бўлмайди. Шунинг учун савдо дефицити 2023 йилда олдинги йиллардан фарқли равишда асосан захираларни ишлатиш ҳисобидан қопланган. Захиралар ҳам резинка эмас – лимити бор.

Жорий йилнинг ўзида захирарлар миқдори 30 млрд долларга қисқарган. Бугунги кунда таҳминан 50 млрд доллар валюта кўринишида ва 50 млрд доллар олтин захиралари мавжуд.

Бироқ, 50 млрд валюта захирасининг ҳаммаси ҳам ишлатиш учун тайёр эмас – 19 млрд доллар Қатар ва БААнинг своп битими бўйича Туркия Марказий банкига берган риёл ва дирхамдан иборат. Ушбу пулларни гаровга қўйиб доллар олиш мумкин, лекин бунинг учун Қатар ва БААнинг розилигини олиш керак бўлади.

Шунинг учун бугунги кунда Туркиянинг таҳминан 30 млрд доллар атрофида ликвид валютадаги тайёр захираси бор. Бу дегани импорт ўсиши шундай давом этса, ёзларга бориб захира якунига етиши мумкинлиги экспертлар томонидан прогноз қилинмоқда.

Юқорида айтилган фискал буфер ва ташқи қарзнинг камлиги ҳам аслида иллюзия. Туркия Марказий банкининг 50 млрд атрофида ташқи қарзи бор. Ички қарз эса бундан ҳам кўп.

Марказий банк лирани ҳимоя қилиш учун турк тижорат банкларидан қарзга валюта жалб қилган. Баланс ва балансдан ташқари жами битимлар бўйича 130 млрд доллар тижорат банкларидан қарз олинган. Бу пуллар аслида аҳолининг депозитлари ҳисобланади.

Ананавий қарз метрикаларида бу кўрсаткичлар акс эттирилмайди ва муаммони қанчалик жиддийлигини яширишга ёрдам беради. Аслида эса расман қарз даражаси кичик бўлсада, юқоридаги механизмлар ҳисобига давлатнинг халқаро валютадаги қарзи ўзининг захираларига нисбатан бир неча марта кўп.

Ушбу сиёсат Эрдоганга сайловда ютишга ёрдам берган бўлсада, бугунги кунда давлатни молиявий инқироз ҳолатига олиб келди. Ечим – олтиндаги захираларни сотиш, дефолт ёки Халқаро валюта жамғармасидан ёрдам олиш.

BY MacroBS




Share with your friend now:
tg-me.com/macrobs/104

View MORE
Open in Telegram


MacroBS Telegram | DID YOU KNOW?

Date: |

Spiking bond yields driving sharp losses in tech stocks

A spike in interest rates since the start of the year has accelerated a rotation out of high-growth technology stocks and into value stocks poised to benefit from a reopening of the economy. The Nasdaq has fallen more than 10% over the past month as the Dow has soared to record highs, with a spike in the 10-year US Treasury yield acting as the main catalyst. It recently surged to a cycle high of more than 1.60% after starting the year below 1%. But according to Jim Paulsen, the Leuthold Group's chief investment strategist, rising interest rates do not represent a long-term threat to the stock market. Paulsen expects the 10-year yield to cross 2% by the end of the year. A spike in interest rates and its impact on the stock market depends on the economic backdrop, according to Paulsen. Rising interest rates amid a strengthening economy "may prove no challenge at all for stocks," Paulsen said.

Should I buy bitcoin?

“To the extent it is used I fear it’s often for illicit finance. It’s an extremely inefficient way of conducting transactions, and the amount of energy that’s consumed in processing those transactions is staggering,” the former Fed chairwoman said. Yellen’s comments have been cited as a reason for bitcoin’s recent losses. However, Yellen’s assessment of bitcoin as a inefficient medium of exchange is an important point and one that has already been raised in the past by bitcoin bulls. Using a volatile asset in exchange for goods and services makes little sense if the asset can tumble 10% in a day, or surge 80% over the course of a two months as bitcoin has done in 2021, critics argue. To put a finer point on it, over the past 12 months bitcoin has registered 8 corrections, defined as a decline from a recent peak of at least 10% but not more than 20%, and two bear markets, which are defined as falls of 20% or more, according to Dow Jones Market Data.

MacroBS from in


Telegram MacroBS
FROM USA