Telegram Group & Telegram Channel
Глобал иқтисод ҳам вирусга чалиндими?

Дастлаб коронавирусни оддий грипдан фарқ қилмайди деб ўйлаган кўплаб ривожланган давлатлар энди нафақат ўзларининг фуқароларини асраши керак, балки вирусга чалиниб инқирозга яқинлашаётган иқтисодни ҳам қутқариш керак.

Умуман ривожланган давлатлар учун бизнес циклларининг кўтарилиб, пастлаб туриши оддий ҳол. Инқироз, кўтарилиш, яна инқироз ва х.к. Маълумки, сўнгги марта 2008 йилда инқироз содир бўлган ва иқтисодий "бум" мана шу кунларгача давом этиб келди. Мана шу 12 йил бизнес цикллар тарихида энг узоқ давом этган ўсиш бўлсада, экспертлар бу даврни “ёқимсиз” ўсиш деб номлашмоқда.
Сабаби, бу ўсиш жуда кўпчилик учун “бум” сифатида сезилмади. 2008 йилдан кейин турли қарама-қаршиликларга қарамай АҚШ ҳукумати банкларни қутқариб қолди. Бу давр шунингдек, корпорациялар томонидан ўзининг акцияларини қайтариб сотиб олишга (шу орқали ҳам акциялар нархи кўтарилади) ҳам бой бўлди. Бу даврнининг яна бир ҳусусияти АҚШ федерал захира тизими катта миқдорда облигацияларни сотиб олиб, “байрам”ни давом этишини таъминлаб турди. Қисқа қилиб айтганда, бу ўсиш даври кўпроқ “сунъий нафас олдириш” эвазига таъминланди.

Ҳечқиси йўқ – вақт ҳаммасини ўз жойига қўяди. Вақт эса етиб келган кўринади. Инқирозлар бўйича эксперт Нуриэл Рубини инқироз содир бўлиши, уни қанча давом этиши ва қандай чоралар кўрилиши кераклиги ҳақида яхши фикрлар қолдирибди.

Глобал инқироз содир бўладими?
Албатта, содир бўлади.
Кўпчиликнинг фикрича, II чорак давомида – I чоракда Хитой, Япония, Корея, Италия ва бошқа ривожланаётган давлатлардаги, II чоракда эса АҚШ ва Еврозонадаги иқтисодий пасайиш ҳисобига иқтисодий инқироз кузатилади. Бироқ менинг фикримча, бу инқироз II чоракдан узоқ давом этади. I чоракни ўзидаёқ Еврозона ва ҳаттоки, АҚШ ҳам рецессияда бўлиши мумкин. Катта эҳтимол билан бу учинчи чоракка таъсир этиши мумкин. Қандай инқирозга юз тутишимиз кўпинча вирус тарқалишининг ҳолатига ва инқирозга қарши чораларнинг кучига, айниқса, фискал сиёсатга боғлиқ.

Марказий банкларнинг бу инқирозга қарши курашда "қўли боғланганми"?

2008 йилги инқирозга нисбатан анаънавий монетар сиёсатнинг кучи чегарланган бўлсада, [Марказий банк одатда инқирозга қарши фоиз ставкани тушириб, ялпи талабни қўллаб қувватлаган, бироқ ҳозир ривожланган давлатларда фоиз ставкалари шундоғам 0 чегарасига тенг ёки яқинлашган. Бундай шароитда Марказий банклар фоиз ставкани 0 дан пастга тушира олмайди ва фоиз ставкаси инструменти самарасиз] Марказий банкларнинг кризисга қарши бошқа инструментлари мавжуд. Улар ананавий “юмшатиш”, “0 фоизлик ставка сиёсати”(ZIRP), “Forward Guidance”, “негатив фоиз ставка сиёсати” (NIRP), “кредитларни юмшатиш” (credit easing) ва бошқа активларни, хусусан, корпорациялар қимматли қоғозларини сотиб олиши мумкин.

Вируснинг тарқалиши Хитойда 3 ой ичида энг юқори чўққисига етган бўлса, Европа ва АҚШ учун бу муддат чўзилиши мумкин. Сабаби, Хитой синагри ўта кескин чоралар кўриш сиёсий жиҳатдан Европа ва Америкада жуда ҳам мушкул, худди Италияда бўлгани каби. Бу дегани инқирозни III чоракда ҳам давом этишини англатади.

Кризисга жавобан Марказий банклар тез ва тажовузкор равишда жавоб берадилар. Аммо, бу инкироз ялпи талабнинг кескин – масштаби бўйича 2008дан ҳам катта ва чуққурроқ қулаши бўлади ва шунинг учун 2008-2009га нисбатан кўпроқ фискал қўллаб-қувватлов керак бўлади. Бироқ, ҳозирда кўп давлатларнинг фискал потенциали кучли эмаслиги ва айрим давлатларда сиёсий аҳволни (масалан, АҚШда) ҳисобга олганда, фискал қўллаб-қувватлов кутилаганидан (заруриятидан) камроқ бўлади. Шунинг учун бу инқироз 2008га нисбатан муддати камроқ, бироқ оқибати чуқурроқ бўлиши мумкин.

Фискал сиёсат инқирозга қарши самарали бўлишлиги учун АҚШ ва Европанинг қўллаб-қувватлаш миқдори улар ЯИМнинг 2 фоизи, агар инқироз чўзилса, 3-4% атрофида бўлиши керак.

Албатта, 2008 йилдаги каби инқироз бизни ҳам четлаб ўтмайди. Шунинг учун Ўзбекистон ҳукумати инқирозга қарши чораларни кўришни бошласа ҳам бўлади.



tg-me.com/macrobs/41
Create:
Last Update:

Глобал иқтисод ҳам вирусга чалиндими?

Дастлаб коронавирусни оддий грипдан фарқ қилмайди деб ўйлаган кўплаб ривожланган давлатлар энди нафақат ўзларининг фуқароларини асраши керак, балки вирусга чалиниб инқирозга яқинлашаётган иқтисодни ҳам қутқариш керак.

Умуман ривожланган давлатлар учун бизнес циклларининг кўтарилиб, пастлаб туриши оддий ҳол. Инқироз, кўтарилиш, яна инқироз ва х.к. Маълумки, сўнгги марта 2008 йилда инқироз содир бўлган ва иқтисодий "бум" мана шу кунларгача давом этиб келди. Мана шу 12 йил бизнес цикллар тарихида энг узоқ давом этган ўсиш бўлсада, экспертлар бу даврни “ёқимсиз” ўсиш деб номлашмоқда.
Сабаби, бу ўсиш жуда кўпчилик учун “бум” сифатида сезилмади. 2008 йилдан кейин турли қарама-қаршиликларга қарамай АҚШ ҳукумати банкларни қутқариб қолди. Бу давр шунингдек, корпорациялар томонидан ўзининг акцияларини қайтариб сотиб олишга (шу орқали ҳам акциялар нархи кўтарилади) ҳам бой бўлди. Бу даврнининг яна бир ҳусусияти АҚШ федерал захира тизими катта миқдорда облигацияларни сотиб олиб, “байрам”ни давом этишини таъминлаб турди. Қисқа қилиб айтганда, бу ўсиш даври кўпроқ “сунъий нафас олдириш” эвазига таъминланди.

Ҳечқиси йўқ – вақт ҳаммасини ўз жойига қўяди. Вақт эса етиб келган кўринади. Инқирозлар бўйича эксперт Нуриэл Рубини инқироз содир бўлиши, уни қанча давом этиши ва қандай чоралар кўрилиши кераклиги ҳақида яхши фикрлар қолдирибди.

Глобал инқироз содир бўладими?
Албатта, содир бўлади.
Кўпчиликнинг фикрича, II чорак давомида – I чоракда Хитой, Япония, Корея, Италия ва бошқа ривожланаётган давлатлардаги, II чоракда эса АҚШ ва Еврозонадаги иқтисодий пасайиш ҳисобига иқтисодий инқироз кузатилади. Бироқ менинг фикримча, бу инқироз II чоракдан узоқ давом этади. I чоракни ўзидаёқ Еврозона ва ҳаттоки, АҚШ ҳам рецессияда бўлиши мумкин. Катта эҳтимол билан бу учинчи чоракка таъсир этиши мумкин. Қандай инқирозга юз тутишимиз кўпинча вирус тарқалишининг ҳолатига ва инқирозга қарши чораларнинг кучига, айниқса, фискал сиёсатга боғлиқ.

Марказий банкларнинг бу инқирозга қарши курашда "қўли боғланганми"?

2008 йилги инқирозга нисбатан анаънавий монетар сиёсатнинг кучи чегарланган бўлсада, [Марказий банк одатда инқирозга қарши фоиз ставкани тушириб, ялпи талабни қўллаб қувватлаган, бироқ ҳозир ривожланган давлатларда фоиз ставкалари шундоғам 0 чегарасига тенг ёки яқинлашган. Бундай шароитда Марказий банклар фоиз ставкани 0 дан пастга тушира олмайди ва фоиз ставкаси инструменти самарасиз] Марказий банкларнинг кризисга қарши бошқа инструментлари мавжуд. Улар ананавий “юмшатиш”, “0 фоизлик ставка сиёсати”(ZIRP), “Forward Guidance”, “негатив фоиз ставка сиёсати” (NIRP), “кредитларни юмшатиш” (credit easing) ва бошқа активларни, хусусан, корпорациялар қимматли қоғозларини сотиб олиши мумкин.

Вируснинг тарқалиши Хитойда 3 ой ичида энг юқори чўққисига етган бўлса, Европа ва АҚШ учун бу муддат чўзилиши мумкин. Сабаби, Хитой синагри ўта кескин чоралар кўриш сиёсий жиҳатдан Европа ва Америкада жуда ҳам мушкул, худди Италияда бўлгани каби. Бу дегани инқирозни III чоракда ҳам давом этишини англатади.

Кризисга жавобан Марказий банклар тез ва тажовузкор равишда жавоб берадилар. Аммо, бу инкироз ялпи талабнинг кескин – масштаби бўйича 2008дан ҳам катта ва чуққурроқ қулаши бўлади ва шунинг учун 2008-2009га нисбатан кўпроқ фискал қўллаб-қувватлов керак бўлади. Бироқ, ҳозирда кўп давлатларнинг фискал потенциали кучли эмаслиги ва айрим давлатларда сиёсий аҳволни (масалан, АҚШда) ҳисобга олганда, фискал қўллаб-қувватлов кутилаганидан (заруриятидан) камроқ бўлади. Шунинг учун бу инқироз 2008га нисбатан муддати камроқ, бироқ оқибати чуқурроқ бўлиши мумкин.

Фискал сиёсат инқирозга қарши самарали бўлишлиги учун АҚШ ва Европанинг қўллаб-қувватлаш миқдори улар ЯИМнинг 2 фоизи, агар инқироз чўзилса, 3-4% атрофида бўлиши керак.

Албатта, 2008 йилдаги каби инқироз бизни ҳам четлаб ўтмайди. Шунинг учун Ўзбекистон ҳукумати инқирозга қарши чораларни кўришни бошласа ҳам бўлади.

BY MacroBS


Warning: Undefined variable $i in /var/www/tg-me/post.php on line 283

Share with your friend now:
tg-me.com/macrobs/41

View MORE
Open in Telegram


MacroBS Telegram | DID YOU KNOW?

Date: |

Telegram and Signal Havens for Right-Wing Extremists

Since the violent storming of Capitol Hill and subsequent ban of former U.S. President Donald Trump from Facebook and Twitter, the removal of Parler from Amazon’s servers, and the de-platforming of incendiary right-wing content, messaging services Telegram and Signal have seen a deluge of new users. In January alone, Telegram reported 90 million new accounts. Its founder, Pavel Durov, described this as “the largest digital migration in human history.” Signal reportedly doubled its user base to 40 million people and became the most downloaded app in 70 countries. The two services rely on encryption to protect the privacy of user communication, which has made them popular with protesters seeking to conceal their identities against repressive governments in places like Belarus, Hong Kong, and Iran. But the same encryption technology has also made them a favored communication tool for criminals and terrorist groups, including al Qaeda and the Islamic State.

Telegram announces Search Filters

With the help of the Search Filters option, users can now filter search results by type. They can do that by using the new tabs: Media, Links, Files and others. Searches can be done based on the particular time period like by typing in the date or even “Yesterday”. If users type in the name of a person, group, channel or bot, an extra filter will be applied to the searches.

MacroBS from pl


Telegram MacroBS
FROM USA