Telegram Group & Telegram Channel
Миллий валютанинг қадрсизланиши экспортни қўллаб-қувватламайди

Макроиқтисодиёт ёки ҳалқаро савдо бўйича китобларга мўралаб қарасангиз аксиомага айланиб кетган бир механизмга кўз тушади – валюта курсининг қадрсизланиши (масалан, доллар курсининг кўтарилиши) экспортни рағбатлантириб, импортни чеклайди. Бу ҳақда оз-моз гаплашгандик – шок содир бўлди (СOVID-19 дан алангали салом), экспорт кескин пасайяпти ва савдо баланси (жорий ҳисоб)да катта дефицит пайдо бўляпти. Нима қилиш керак?

Стандарт макроиқтисодий рецепт – миллий валютани девалвация қилиш. Бу, биринчидан, импорт товарлари нархини ошириб, импорт ҳажмини камайтиради. Иккинчидан, девалвация миллий маҳсулотнинг рақобатбардошлигини ошириб, экспорт ҳажмини кўпайтиради. Шу билан ҳамма нарса “чики-пуки” бўлади – импорт ҳажми камаяди, экспорт ортади.

Афсуски, экспортни кўпайтириш бунчалик осон эмас, акс ҳолда 1994 йилда 7 сўм бўлган долларнинг бугун 10200гача кўтарилиши (сўмнинг қадрсизланиши) экспортимиз ҳажмини мисли кўрилмаган миқдорга еткизиши керак эди. Кимдир контр аргумент келтириши мумкин, агар валюта курси девалвация қилинмаганда ҳозирги экпортимиз ҳажми бундан ҳам паст бўларди деб. Лекин, шу пайтга қадар юқоридаги рецептнинг ишлатилиши учун бош қош бўлган Халқаро валюта жамғармаси Бош иқтисодчиси Гита Гопинат бугун баралла айтмоқдаки, миллий валютани девалвация қилиш экспорт учун кутилганидек ёрдам бермайди.

Унинг фикрича, экспортнинг валюта девалвациясига қисқа муддатли “жавоби” деярли мавжуд эмас. Давлатлар кесимида қилинган таҳлил кўрсатмоқдаки, миллий валюта девалвацияси импортни камайтирган, экспортни эса деярли кўпайтирмаган.

Механизм қандай ишлаши керак: айтайлик 1 та маскани ишлаб чиқиш 10 минг сўм бўлсин, 70 рублдан сотилсин. Девалвациядан кейин 1 та маскани ишлаб чиқиш ҳали ҳамон 10 минг сўм, нарх эса 50 рублга тушсин. Рублдаги нархнинг тушиши маскага бўлган талабни кўпайтириши ва натижада экспорт ортиши керак.

Аммо, юқоридаги механизм амалда ишламайди. Биринчидан, компаниялар ўзаро олди-сотдини шартнома орқали амалга оширади ва нархлар олдиндан ўрнатилади. Бу дегани, қисқа муддатда мазкур нархлар деярли ўзгармайди. Ва энг муҳими нархлар ДОЛЛАРда белгиланади. Сўнгги ҳисоб китобларга кўра, бугунда халқаро савдо операцияларнинг 50% долларда амалга оширилади. Эътиборлиси, Марказий Осиё давлатларида бу кўрсаткич жуда юқори – экспортнинг 80-90% долларда ҳисоб-китоб қилинади.

Шунинг учун валюта девалвацияси кутилган натижани бермайди. Яъни, миллий валюта девалвация қилинишидан қатъий назар, чет элликлар учун маска яна ўша эски нархда тураверади.

Қисқа қилиб айтганда, товарларнинг долларда олди-сотди қилиниши қисқа муддатда валюта курсининг девалвациясидан келиб чиқувчи эффектларни йўққа чиқаради. Савдо балансида ўзгариш эса асосан импорт нархининг кўтарилиши орқали содир бўлади.

Шундай экан, биз ҳам мазкур маслаҳатларга қулоқ солсак фойдадан ҳоли бўлмайди. Сўмнинг қадрсизланииши Ўзбекистонда нафақат экспортни рағбатлантирмаяпти, балки инфляцияни жиловлашда ҳам ҳалақит қилмоқда. Аҳолининг нарх-наво бўйича кутилмаларига қарайдиган бўлсак, инфляцияга таъсир этувчи асосий омил сифатида доллар курсининг ошиши кўрсатилган. Пандемия натижасида аҳоли даромадларининг пасайиши, ишсизликнинг кучайиши ва иқтисодий ўсиш сўнгги 20 йилда энг паст кўрсаткични қайд этиб турган ҳолатда ҳам инфляцияни бир хонали сонга тушмаслиги валюта курсини активроқ бошқаришни талаб қилади. Зеро, миллий валютага бўлган ишончни сурункали равишда сўм курсининг тушиши орқали тиклаб бўлмайди.

@macrobs



tg-me.com/macrobs/72
Create:
Last Update:

Миллий валютанинг қадрсизланиши экспортни қўллаб-қувватламайди

Макроиқтисодиёт ёки ҳалқаро савдо бўйича китобларга мўралаб қарасангиз аксиомага айланиб кетган бир механизмга кўз тушади – валюта курсининг қадрсизланиши (масалан, доллар курсининг кўтарилиши) экспортни рағбатлантириб, импортни чеклайди. Бу ҳақда оз-моз гаплашгандик – шок содир бўлди (СOVID-19 дан алангали салом), экспорт кескин пасайяпти ва савдо баланси (жорий ҳисоб)да катта дефицит пайдо бўляпти. Нима қилиш керак?

Стандарт макроиқтисодий рецепт – миллий валютани девалвация қилиш. Бу, биринчидан, импорт товарлари нархини ошириб, импорт ҳажмини камайтиради. Иккинчидан, девалвация миллий маҳсулотнинг рақобатбардошлигини ошириб, экспорт ҳажмини кўпайтиради. Шу билан ҳамма нарса “чики-пуки” бўлади – импорт ҳажми камаяди, экспорт ортади.

Афсуски, экспортни кўпайтириш бунчалик осон эмас, акс ҳолда 1994 йилда 7 сўм бўлган долларнинг бугун 10200гача кўтарилиши (сўмнинг қадрсизланиши) экспортимиз ҳажмини мисли кўрилмаган миқдорга еткизиши керак эди. Кимдир контр аргумент келтириши мумкин, агар валюта курси девалвация қилинмаганда ҳозирги экпортимиз ҳажми бундан ҳам паст бўларди деб. Лекин, шу пайтга қадар юқоридаги рецептнинг ишлатилиши учун бош қош бўлган Халқаро валюта жамғармаси Бош иқтисодчиси Гита Гопинат бугун баралла айтмоқдаки, миллий валютани девалвация қилиш экспорт учун кутилганидек ёрдам бермайди.

Унинг фикрича, экспортнинг валюта девалвациясига қисқа муддатли “жавоби” деярли мавжуд эмас. Давлатлар кесимида қилинган таҳлил кўрсатмоқдаки, миллий валюта девалвацияси импортни камайтирган, экспортни эса деярли кўпайтирмаган.

Механизм қандай ишлаши керак: айтайлик 1 та маскани ишлаб чиқиш 10 минг сўм бўлсин, 70 рублдан сотилсин. Девалвациядан кейин 1 та маскани ишлаб чиқиш ҳали ҳамон 10 минг сўм, нарх эса 50 рублга тушсин. Рублдаги нархнинг тушиши маскага бўлган талабни кўпайтириши ва натижада экспорт ортиши керак.

Аммо, юқоридаги механизм амалда ишламайди. Биринчидан, компаниялар ўзаро олди-сотдини шартнома орқали амалга оширади ва нархлар олдиндан ўрнатилади. Бу дегани, қисқа муддатда мазкур нархлар деярли ўзгармайди. Ва энг муҳими нархлар ДОЛЛАРда белгиланади. Сўнгги ҳисоб китобларга кўра, бугунда халқаро савдо операцияларнинг 50% долларда амалга оширилади. Эътиборлиси, Марказий Осиё давлатларида бу кўрсаткич жуда юқори – экспортнинг 80-90% долларда ҳисоб-китоб қилинади.

Шунинг учун валюта девалвацияси кутилган натижани бермайди. Яъни, миллий валюта девалвация қилинишидан қатъий назар, чет элликлар учун маска яна ўша эски нархда тураверади.

Қисқа қилиб айтганда, товарларнинг долларда олди-сотди қилиниши қисқа муддатда валюта курсининг девалвациясидан келиб чиқувчи эффектларни йўққа чиқаради. Савдо балансида ўзгариш эса асосан импорт нархининг кўтарилиши орқали содир бўлади.

Шундай экан, биз ҳам мазкур маслаҳатларга қулоқ солсак фойдадан ҳоли бўлмайди. Сўмнинг қадрсизланииши Ўзбекистонда нафақат экспортни рағбатлантирмаяпти, балки инфляцияни жиловлашда ҳам ҳалақит қилмоқда. Аҳолининг нарх-наво бўйича кутилмаларига қарайдиган бўлсак, инфляцияга таъсир этувчи асосий омил сифатида доллар курсининг ошиши кўрсатилган. Пандемия натижасида аҳоли даромадларининг пасайиши, ишсизликнинг кучайиши ва иқтисодий ўсиш сўнгги 20 йилда энг паст кўрсаткични қайд этиб турган ҳолатда ҳам инфляцияни бир хонали сонга тушмаслиги валюта курсини активроқ бошқаришни талаб қилади. Зеро, миллий валютага бўлган ишончни сурункали равишда сўм курсининг тушиши орқали тиклаб бўлмайди.

@macrobs

BY MacroBS


Warning: Undefined variable $i in /var/www/tg-me/post.php on line 283

Share with your friend now:
tg-me.com/macrobs/72

View MORE
Open in Telegram


MacroBS Telegram | DID YOU KNOW?

Date: |

The Singapore stock market has alternated between positive and negative finishes through the last five trading days since the end of the two-day winning streak in which it had added more than a dozen points or 0.4 percent. The Straits Times Index now sits just above the 3,060-point plateau and it's likely to see a narrow trading range on Monday.

Pinterest (PINS) Stock Sinks As Market Gains

Pinterest (PINS) closed at $71.75 in the latest trading session, marking a -0.18% move from the prior day. This change lagged the S&P 500's daily gain of 0.1%. Meanwhile, the Dow gained 0.9%, and the Nasdaq, a tech-heavy index, lost 0.59%. Heading into today, shares of the digital pinboard and shopping tool company had lost 17.41% over the past month, lagging the Computer and Technology sector's loss of 5.38% and the S&P 500's gain of 0.71% in that time. Investors will be hoping for strength from PINS as it approaches its next earnings release. The company is expected to report EPS of $0.07, up 170% from the prior-year quarter. Our most recent consensus estimate is calling for quarterly revenue of $467.87 million, up 72.05% from the year-ago period.

MacroBS from jp


Telegram MacroBS
FROM USA